Заминувањето на Дон Кихот / The Departure of Don Quixote


Инспирирано од Дон Кихот на Мигел де Сервантес / Inspired by Miguel de Cervantes’s Don Quixote

Стихови: Елизабета Баковска
Captions by Elizabeta Bakovska

 

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

POST SCRIPTUM (темни места) / POST SCRIPTUM (dark places)


Post Scriptum (dark places)

Post Scriptum (dark places)

***
маслиновата гора
му ги притиска градите
мускулестите стебла
му го сопираат одот:
уште пред да пропее
петел, трипати ќе се
одречеш од мене

на кое пеење од петелот?

***
симни ја таа тежина.
јас долго ја опслужувам
градината на пилат.

ги поливам цвеќињата
со онаа иста вода.

зошто се плашиш
од овој празен простор?

.
***
the olive grove
pressures his chest
the sturdy trunks
slow hiw walk:
the rooster will not crow
this day, until you deny
three times that you know me.

which rooster’s crow?

***
remove that burden
I have long cared for
Pilates garden.

I water the flowers
with the same water.

why do you fear
this empty space?

Славе Ѓорѓо Димоски, ТЕМНО МЕСТО / Slave Gjorgjo Dimoski, DARK PLACE

Translated by Elizabeta Bakovska

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

TONI KITANOVSKI I ČERKEZI


13.08.2010, Karpoš, Skopje

02.10.2009, Bitola, Manaki Film Festival

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

B/W PEOPLE IN ACTION


Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

B/W URBAN-CURBAN


Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

Posted in B/W.

ИНАЕТ / SPITE


ИНАЕТ / SPITE

ИНАЕТ / SPITE

ИНАЕТ (извадок)

Таа го стегна шалот околу рамената поцврсто кога студеното ранопролетно ветре ѝ ја размрси косата. Покрај езерото секогаш дува некое ветре, се сети. Исто вакво дуваше пред пет години кога таа за првпат го врвеше овој пат. Само што тогаш грутката на срцето ѝ тежеше толку што ветрево не го ни забележуваше. Но сега ѝ пристуде, иако сонцето на големо ѝ го топлеше темето, а ритмичното сечење на водата од веслата полека ја успиваше. Се подисправи во чамецот кога сети дека пак е подгрбавена, оти рамената секогаш неосетно ѝ се свиваа во истата онаа положба во која носеше кофи со малтер претходната година, кога ја градеа куќата. Мирната површина на езерото трепереше под сонцето и таа ја подаде раката со прстите да ја допре разиграната светлина. Чамецот лизгаше по водата, студената топлина на пролетниот ден ја смируваше, а нејзе ѝ се чинеше како никогаш да ја немала онаа грутка од тогаш, и како сите години пред овие последниве пет да минале во еден единствен миг…

.

SPITE (excerpt)
She pulled the shawl tighter around her shoulders when the chilly early spring breeze dishevelled her hair. There is always some breeze around the lake, she remembered. This was the same breeze as five years ago when she had come this way for the first time. Except that the stone on her heart back then was so heavy that she would not notice the breeze. However, now she shivered, although the sun warmed the top of her head, and the rhythmical sound of the oars in the water made her sleepy. Sitting in the boat, she straightened her back when she felt that she had been stooping, as her shoulders always bent to the position in which she used to carry buckets of mortar last year, as they built the house. The smooth surface of the lake glittered under the sun and she stretched her had to touch the dancing light with her fingers. The boat slid on the water, the cool warmth of the spring day calmed her, and she felt as if she had never had the stone, and if all the years prior to the last five had passed in a single moment…

Елизабета Баковска, ЧЕТИРИ ГОДИШНИ ВРЕМИЊА / Elizabeta Bakovska, FOUR SEASONS
Блесок/Blesok

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

ТЕЛО / BODY


TELO / BODY

TELO / BODY

ТЕЛО (извадок)

… Тоа тело таа не можеше да го најде на масата за обдукција. Таму гледаше некаква каллива статуа, која ја донеле откако се срушила од своето лежиште. Скаменето во моментот на смртта, телото беше сосема нечовечко, сосема неживо. Раката здрвена во некакво одбрамбено движење пред лицето изгледаше како отсекогаш да била поставена токму под тој агол. Тоа не беше раката што ја милуваше вчера, не, во никој случај. Тоа не беше тој, оти таа знаеше, ако тоа беше тој, ќе сетеше нешто, ќе ја прободеше неговата смрт претходната ноќ додека се истегнуваше низ креветот, милувајќи го местото каде што му лежеше главата. А оваа безлична маса пред неа, со згрутчена крв, со земја, со изобличени црти, тоа не е таа глава. Никако не е. …

.

BODY (excerpt)
It was the body she could not find on the autopsy table. There she saw a muddy statue, brought after having crashed from its basis. Turned to stone at the moment of its death, the body was completely inhuman, quite inanimate. Its hand, stiffened in a defensive movement in front of its face looked as if it had always been under than angle. It was not that hand that had caressed her the day before, no, no way. It was not him, because she knew, if it had been him, she would have felt something, she would have been pierced by his death the night before as she stretched on the bed, passing her hand over the spot where his head had been. And this shapeless mass in front of her, the coagulated blood, dirt, distorted features, it was not his head. No way…

Елизабета Баковска, ЧЕТИРИ ГОДИШНИ ВРЕМИЊА / Elizabeta Bakovska, FOUR SEASONS
Блесок/Blesok

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

ПРОКУРАТОРОТ НА ЈУДЕЈА / THE PROCURATOR OF JUDEA


ПРОКУРАТОРОТ НА ЈУДЕЈА/THE PROCURATOR OF JUDEA

ПРОКУРАТОРОТ НА ЈУДЕЈА/THE PROCURATOR OF JUDEA

ПРОКУРАТОРОТ НА ЈУДЕЈА (извадок)

… По седумнаесет години се сеќаваше на имињата и на татковите имиња на сите болничари и медицински сестри, се сеќаваше кој од нив со кој затвореник „живееше“, кога стануваше збор за логорските романси. Го паметеше чинот на секој расипан управник. Но, само на едно не се сеќаваше: на парабродот „Ким“ си трите илјади смрзнати затвореници.

Анатол Франс има расказ кој се вика „Прокураторот на Јудеја“. Во него Понтиј Пилат по седуманесет години не се сеќавал на Христос.

Варлам Шаламов, РАСКАЗИ ЗА КОЛИМА

.

THE PROCURATOR OF JUDEA  (excerpt)

“…Seventeen years later he remembered the names and the fathers’ names of all paramedics and nurses, he remembered the prisoners they used to ‘live with’ when it came to camp romances. He remembered the rank of each rotten manager. There was but one thing that he could not remember: ‘Kim’ steamer with the three thousand frozen prisoners.

Anatole France has a story, ’The Procurator of Judea.’ In it, seventeen years later Pontius Pilate can’t remember Christ.”

Varlam Shalamov, THE KOLYMA TALES

Translated by Elizabeta Bakovska

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

The Skopje Connection meets Ernst Reijseger


The Skopje Connection meets Ernst Reijseger
19.11.2011, Skopje, Macedonia

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.
© Сашо Димоски/Sasho Dimoski

ЛАСИЦА ВО СОНОТ / THE WEASEL IN MY DREAM


ЛАСИЦА ВО СОНОТ/THE WEASEL IN MY DREAM

ЛАСИЦА ВО СОНОТ/THE WEASEL IN MY DREAM

ЛАСИЦА ВО СОНОТ

Да ти се плукнам во содржината на идејата
кога за мене никој не се стори жив!
Да постоев во друго време
можеби ќе ме трампеа за жито,
за буре вино, за зрно барут!
Вака, бидејќи сум ја сакал Татковината
ми ги замрзнаа коскиве.

Се шмугаа обвинители во сонот
бркаа ласици по волја на ветрогони!
Помислувам: што дека сум поет?
Да ти ја плукнам содржината на идејата!
Смртта е една и единствена,
неа не ја видел досега никој,
па дури ни оној, распеаниот Орфеј!

Јован Котески

.

THE WEASEL IN MY DREAM

I spit at the essence of the idea
when nobody moved a finger for me!
If I existed in another time
they could have traded me for wheat,
for a barrel of wine, for some gunpowder!
Alas, I loved my Fatherland
and therefore they froze my bones.

Prosecutors sneaked into my dreams
chasing weasels as instructed!
And I think: so what if I am a poet?
I spit at the essence of the idea!
For death is one and only,
it has not been seen by anybody.
not even by the great Orpheus!

Jovan Koteski

Translated by Elizabeta Bakovska

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski