TELO / BODY
ТЕЛО (извадок)
… Тоа тело таа не можеше да го најде на масата за обдукција. Таму гледаше некаква каллива статуа, која ја донеле откако се срушила од своето лежиште. Скаменето во моментот на смртта, телото беше сосема нечовечко, сосема неживо. Раката здрвена во некакво одбрамбено движење пред лицето изгледаше како отсекогаш да била поставена токму под тој агол. Тоа не беше раката што ја милуваше вчера, не, во никој случај. Тоа не беше тој, оти таа знаеше, ако тоа беше тој, ќе сетеше нешто, ќе ја прободеше неговата смрт претходната ноќ додека се истегнуваше низ креветот, милувајќи го местото каде што му лежеше главата. А оваа безлична маса пред неа, со згрутчена крв, со земја, со изобличени црти, тоа не е таа глава. Никако не е. …
.
BODY (excerpt)
It was the body she could not find on the autopsy table. There she saw a muddy statue, brought after having crashed from its basis. Turned to stone at the moment of its death, the body was completely inhuman, quite inanimate. Its hand, stiffened in a defensive movement in front of its face looked as if it had always been under than angle. It was not that hand that had caressed her the day before, no, no way. It was not him, because she knew, if it had been him, she would have felt something, she would have been pierced by his death the night before as she stretched on the bed, passing her hand over the spot where his head had been. And this shapeless mass in front of her, the coagulated blood, dirt, distorted features, it was not his head. No way…
Елизабета Баковска, ЧЕТИРИ ГОДИШНИ ВРЕМИЊА / Elizabeta Bakovska, FOUR SEASONS
Блесок/Blesok
Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.
© Сашо Димоски/Sašo Dimoski