Заминување // Leaving


Што ти е животот!? Во еден ден заминаа од овој свет двајца великани на некогашната југословенска сцена. Абдулах Сидран на 80, а Томислав Петернек десетина плус. Едниот поет, сценарист, писател, а вториот фотограф, фоторепортер, долгогодишен уредник на фотографија на НИН. Едниот Босанец, а другиот Србин. Сидран ја напиша една од најубавите песни (запишана во сон, на јазикот што не го знае – на македонски), а Петернек е првиот фоторепортер што стапна на тлото на разурнатото Скопје по катастрофалниот земјотрес.
Од Сидран, од неговите текстови и филмови учев едно, а Петернек ми беше првиот вистински учител по фотографија во, веќе далечната 1986 година, во Струга.

What is life!? In one day, two giants of the former Yugoslav scene left this world. Abdulah Sidran at 80, and Tomislav Peternek ten plus. One is a poet, screenwriter, writer, and the other is a photographer, photojournalist, long-time photo editor of NIN. One Bosnian and the other Serbian. Sidran wrote one of the most beautiful poems (written in a dream, in a language he does not know – Macedonian), and Peternek is the first photojournalist to set foot on the ground of destroyed Skopje after the catastrophic earthquake.
I learned one thing from Sidran, from his texts and films, and Peternek was my first real photography teacher in Struga, back in 1986.

АБДУЛАХ СИДРАН 1944-2024 // ABDULAH SIDRAN 1944-2024

Инсерт од емисијата „Недељом у 2“ со Александар Станковиќ малку за детето во поетот и за песната напишана на јазикот што не го знаел. // Insert from the show “Nedeljom u 2” with Aleksandar Stanković, a little about the child in the poet and about the poem written in the language he did not know.

***

ТОМИСЛАВ ПЕТЕРНЕК 1933-2024 // TOMISLAV PETERNEK 1933-2024

12+ЕДНА


12 plus ONE – b/w portraits

​Saso Dimoski

https://sasodimoski.wixsite.com/12-one

Од поговорот на Елизабета Баковска

Историски, портретот е еден од најексплoатираните и најприсутните видови, прво во сликарството, а потоа и во фотографијата. Фотографскиот портрет е неизбежен дел од забележувањето на општата историја на човештвото, архивски запис за двигателите и учесниците во таа историја. Или, како што би рекол Валтер Бенџамин (Walter Benjamin), „портретите директно реферираат на историското присуство на реалните луѓе во одредени историски моменти“. Колективната меморија на човештвото не би била онаква каква што денеска ја препознаваме без портретот на Алберт Ајнштајн од 1951 година, кога на излегување од прославата на својот седумдесет и втор роденден му го покажува јазикот на фотографот Артур Сасе (Arthus Sasse). Или пак без портретот на намуртениот Винстон Черчил од 1941 година, седнат во паралементот на Канада, лут што фотографот Јусуф Карш (Yousuf Karsh) му ја одзел пурата. Ни масовноста на популарната култура не би била онаква каква што денеска ја препознаваме да го немаше строгото и убаво лице на Ернесто Че Гевара, загледано некаде настрана од апаратот на фотографот Алберто Кодра (Alberto Kodra) во 1960 година. И  конечно, колективната меморија за живеењето на македонските простори не би била онаква каква што денеска ја препознаваме без трите века запишани на кроткото лице и рацете што мирно почиваат во скутот на баба Деспина, на познатиот портрет на браќата Манаки од 1905 година.

Оливера Николова

12 plus ONE – b/w portraits (https://sasodimoski.wixsite.com/12-one)

Паднаа за слободата I – Кузман Јосифовски – Питу.


Тука падна Народниот херој на Југославија Кузман Јосифовски – Питу погоден на 25.02.1944 година од куршум на Бугарската фашистичка полиција. По кој пат ќе ги убиваат?!?
Here fell the National Hero of Yugoslavia Kuzman Josifovski – Pitu hit on 25.02.1944 by bullet of the Bulgarian fascist police. Which way will they kill them?!?

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

„Паднаа за слободата II“ – Панде К. Матевски, Битола, Македонија


MEMENTO MORI – Панде К. Матевски. Од серијата фотографии „Паднаа за слободата“, посветена на војници загинати во туѓи земји во војни што не биле нивни. Панде К. Матевски, македонски иселеник во САД пред II Светска војна, бил регрутиран и учествувал во операциите на американската армија при инвазијата на Нормандија. Таму загинал на 4. јули 1944 година на 30-годишна возраст. (Снимено на 30 септември 2018 година)

 

 

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

Црна се чума зададе


Untitled-12

Црна се чума зададе
там’ долу в’ Македонија,
там’ долу в’ Демир Капија.
Кој ќе се јунак избере
чумата да изгони
од жална Македонија?

Избрал се, ми се изнашол
млад Гоце Делчев војвода,
чумата да ја пропади.
С’ негова верна дружина
тој ојде в’ Македонија,
там долу Демир Капија.

Гоце на дружба говори:
– Дружино, верна зговорна,
кога ќе вие врвите
низ моја града Кукуша,
мајка ми ќе ве запраша:
„каде е Гоце војвода“?
Вие ќе и нејзи кажете:
„Гоце се, мајко, ожени
за мајка Македонија“.

 

 

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

ТРЕТ КАНОН ЗА СЛОБОДАТА


IMG_6404-12018

Од каде доаѓа слободата?
Од огнените крилја на ангелите.
Од каде доаѓаат ангелите?
Од синото и од ништото.

Што е синото, а што ништото?
Првото е невиното и чистото.
Второто е она што оплодува сè.
Второто е она што уништува сè.

Од каде доаѓа слободата?
Од влезот во внатрешното.
Кој го создал внатрешното?
Не знам. Небото знае сè.

Славе Ѓорѓо Димоски, Извештаи на рисот, 2016.

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

ИДНИНА


IMG_1179

Често посакувам
да ми беше даден
некој обичен и мирен живот
некоја сосем мала и средена
душевна вселена

Тихомир Јанчовски, Влакно на јазикот, 2018.

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

Почнете без мене // Start without me


dzovani-IMG_6422_DxO

Слободно почнете без мене
јас ќе бидам тука некаде
иако нема да бидам присутен
имам бескрајна доверба во вас
правете се дека сум насекаде
и едноставно започнете
поделете ги поканите
оптегнете ги плакатите
викнете ги новинарите
од сите станици и редакции
и обезбедете им го ветеното
пиење до покакување
причекајте да се стемни
и вклучете ги рефлекторите
пуштете тивка музика
и дувнете (во микрофонот)
проверете го актерот дали
ја прочитал лектирата
и пофалете го задолжително
обезбедете гратис книги
и потпишувајте си ги меѓусебно
повикајте и неколку живи поети
можеби и доктор поп и полицаец
во 7 и 30 кренете ја завесата
и ширум отворете ја вратата
проверете го воведувачот на зборот
дали знае да чита – дајте му шише
и непрестано повторувајте му го
зборот (да не го заборави)
не започнувајте точно навреме
причекајте да се наполни салата
и затворете ја вратата
фрлете им солзавец
и започнете со претставата

***

Feel free to start without me
I will be somewhere here
although I won’t be present
I trust you immensely
pretend I’m everywhere
and just start
distribute the invitations
put on the posters
call the journalists
of all stations and papers
and provide them the promised
drinking until they shit
wait for the dark
and switch on the spot lights
play soft music
and blow (in the microphone)
check the actor if he had
read his text
and don’t forget to praise him
provide free of charge books
and signing them for each other
call several living poets
maybe a doctor, priest and policeman
and open the door wide
check the introductory speech deliverer
if he knows how to read – give him a bottle
and keep on repeating him
the word (not to forget it)
don’t start on time
wait for the room to fill up
and close the door
throw them tear gas
and start with the show

Translated by: Elizabeta Bakovska

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski

ЗАГОВОРОТ НА ПРАВНИЦИТЕ


24852092_10213220193091143_2952029412346575753_n

Помогни ми да слезам.
Му ја подадов раката на тоа исцрпено, клекаво тело, и одеднаш ја почувствував неговата необична леснотија, претсмртната леснотија. Се оддалечив. Држејќи се на работ од камионот, човекот направи неколку чекори.
– Колку е топло. – Но очите му беа матни, во нив немаше ништо.

Исечок од „Заговорот на правниците“, Раскази за Колима, Варлам Шаламов

Секое преземање на фотографии од блогот без претходен договор со авторот подлежи на Законот за авторски права.
Any use of photographs from the blog without prior consent of the author is subject to copyright regulations.

© Сашо Димоски/Sašo Dimoski